,

Nostalgija

00:55



Ovo veče miriše na prošlost...Na sveže pečeni hleb iz bakine rerne koji se, poput blagog povetarca, uvlači u nozdrve. Nije poseban taj hleb, već mesto i atmosfera u kojoj je nastao. I dok smo se mi, kao tek izlegli pilići, tiskali oko belog smederevca, ona je svojim starim rukama prevrtala vreo hleb u tepsiji.

Marama joj se zadenula iza uveta, a ispod nje je virila polu-seda kosa. Smejali smo se kao blesavi upirući prstom u naborano lice naše bake. Nas troje unučića, od svake ćerke po jedno, cičali smo nestrpljivo čekajući večeru.

Mušema na starom stolu, još uvek umrljana ostacima našeg pokušaja mešenja hleba, čekala je umivanje vodom sa bunara. I dok sam limenim lončetom zahvatala ledenu vodu iz kofe, moja dva brata su se prepirala koji će od njih dvojice naložiti vatru.

Vrata se otvaraju i kućom se raširio miris svežeg mleka. Brzo smo napunili svoje cimente i posedali na drvene stolice prekrivene šarenim heklerajem. Dok sam na vruć hleb mazala stari kajmak, sretoh se sa umornim dedinim očima. Hrapavim rukama, koje su celoga dana bile izložene decembarskoj hladnoći, pomazio me je po obrazu. Nevini dečiji osmeh razvukoh od uveta do uveta. Kao da mi je poklonio pola sveta.

Brzo pokupismo masne tanjire, dok je Nana (kako je od milošte zovemo) privlačila mali krevet do kauča. Veliki tkani ćilim smestio se izmedju kreveta i zida...da ne duva. I dok smo mi upasivali naše gradske pidžame u šarene dokolenice, deda je već utonuo u san.

Pakujemo se kao sardine i čekamo našu Nanu da legne sa nama i da nam, uz tiho pucketanje vatre iz smederevca, ispriča njenu verziju Crvenkape. I dok njen glas postaje sve tiši, tonemo u san pod teškim jorganima.

Otvaram oči i gledam svoj stan. Čujem svoju decu kako ravnomerno dišu u svojim novim krevetima. U ćošku šporet sa ravnom pločom...Rado bi ga zamenila na trenutak za smederevac i hladan zimski dan sa mirisom tek pečenog hleba... I za dodir jedne hrapave ruke koja je hiljadu kilometara daleko.

Možda vam se svidi

4 коментара

  1. Divna priča, i tako živa, kao da sam i sama, dok sam čitala, bila deo nje!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvalaaaa! :-* Drago mi je da sam uspela da prenesem emociju...

      Delete
  2. Nežno i toplo.
    Mnogi od nas imaju skoro sličnu priču.
    Lepo.

    ReplyDelete

Prijavi se

Dobijajte obaveštenja o novim tekstovima'

Grčki kutak

Grčki kutak

Učimo Grčki