,

Tebi koja uvek znaš...

18:23



 Pre nego što sam se onako majušna šćućurila u tvom zagrljaju kažeš da si znala...Znala si da ću baš ja biti ta koja će osvojiti tvoje srce zauvek.


Znala si uvek kad boli. Bez da pustim ijednu suzu ili bolan krik. Svojim nežnim rukama mrvila si bol...Uvek si znala da budeš tu kad se nadviju crne misli, a ti ih osmehom oteraš.

Kad me je prvi put zabolela ljubav, znala si. Dok je tvoj ljubičasti džemper upijao moje suze, lečila si moje slomljeno srce zagrljajem.

Znala si i kada sam umislila da sve mogu sama, pa se bezbroj puta prevarila. Strogim glasom si pravila čoveka od mene. Kada sam mislila da se posle njega srušio svet ti si bila tu jer si znala. Znala si da me vratiš na površinu, da ne ostanem u dubinama jedne tuge velike kao okean.

I kada sam ponovo stala na svoje noge znala si...Znala si da ću otići. Dok su ti se suze kotrljale niz obraze, stisla si usne u bolan grč. "Javi se kad stigneš" samo si rekla i drhtavom rukom me pomazila po kosi.

Nedostaješ...i znam da znaš. Fali mi tvoj strogi glas, tvoji najslađi kolači, čorbica od zelja i lenja pita umešena najnežnijom rukom na svetu. Nedostaje mi tvoj prekor, grdnja...pa i naše sitne čarke.

Sad znam kako je kad znaš, a da ti ne kažu ništa. Grlim dva mala anđela i uvek znam...I kada se poklope kazaljke u ponoć poželeću ti zdravlje. Znaš ti...

Možda vam se svidi

2 коментара

Prijavi se

Dobijajte obaveštenja o novim tekstovima'

Grčki kutak

Grčki kutak

Učimo Grčki