Vodilja

09:29



Najsjajniju zvezdu noćas skidam,
da joj obučem svečano odelo.
I dok koračaš stazom snova, 
putem da teške korake topi,
sjajem da zaslepi crne dane.
I kad se kazaljka velika 
sa malom stopi,
da zaceli rane.

Pusti je da te vodi,
u svome svečanom ruhu.
Uzburkane okeane da smiri,
ukroti nabujale reke.
Blještavim okom 
saseče poglede preke.

U kofer spakuj sreću,
da se sa zvezdom druži.
Kad zlo iza ugla vreba, 
da se u koštac uhvati kad treba.

Ali ne zaboravi povesti sebe
putem života tačno u ponoć.
Sreća i zvezda
same ne hode.
Tu su samo da put osvetle,
da ne zalutaš, da te vode.




Možda vam se svidi

0 коментара

Prijavi se

Dobijajte obaveštenja o novim tekstovima'

Grčki kutak

Grčki kutak

Učimo Grčki