,

Mesec

23:04


I dok se nemirno more nošeno vetrom razbijalo u paramparčad o velike stene, ogrnuti samo sopstvenim rukama, gledali smo avgustovski mesec. Obasjavao je nestvarnim bojama plesni podijum našeg života na obali. Čvrsto sam se privila uz tebe i pustila da me vodiš, gazeći sitne kamenčiće koji su šuškali pod nogama...

Dugo smo živeli na dve obale, čekajući da se bura smiri. Gledali smo isti mesec svako sa svoje strane. Bacali smo tovare prošlosti u penaste talase mora, da odu daleko. I kada smo ispraznili torbe uhvatismo brod ljubavi...Plovila sam ka tebi željno iščekivajući da stigne u pristanište sreće.

- Od sada gledamo mesec zajedno, sa iste obale - rekao si dok smo nosili moj crveni prtljag u koji sam spakovala život. More je nestvarno bilo mirno.

Dani su prolazili, a naša obala je lagano poprimala boje duge. Naša mala luka ogrnula se zelenim žbunovima lijandera. Duvali su vertrovi i veliki talasi su svom silinom udarali u zidove, želeći da svojom žestinom stresu cvetove lijandera ciklama boje. A oni su sve više bujali, dajući do znanja talasima da im ne mogu ništa. Ponosno su im prkosili...

A onda smo našu luku okitili dvema najlepšim zvezdama. Darovao ih mesec...Obasjavaju naše lijandere darujući im najlepšu nijansu ciklama boje. Zaslepljuju morske talase...

I svake godine u Avgustu, kada je pun mesec, spustimo se do mora. Pozdravimo moju obalu, prisetimo se plovidbe i mahnemo mesecu. On je svedok našeg puta...




Možda vam se svidi

0 коментара

Prijavi se

Dobijajte obaveštenja o novim tekstovima'

Grčki kutak

Grčki kutak

Učimo Grčki